štampaj štampaj

Pošalji prijatelju

Beogradski železnički čvor

videoMali

Beograd je glavni grad Republike Srbije sa oko dva miliona stanovnika. Živi i razvija se na dve velike reke Savi i Dunavu. Beograd ima značajno mesto u mreži Panevropskih prioritetnih saobraćajnih koridora. Nalazi se na železničkom, putnom i avio Koridoru 10 i Dunavu - vodnom Koridoru 7. Beograd ima sve preduslove da se razvija kao centar Jugoistočne Evrope. Kroz Beograd se ostvaruju prirodne i najracionalnije železničke veze Severa i Juga, Istoka i Zapada.

Kroz Beogradski železnički čvor prolaze međunarodne magistralne pruge koje preko Beograda povezuju Pariz sa Istanbulom, Budimpeštu sa Atinom i Bukurešt sa Barom. Beogradski čvor predstavlja centar železničke mreže Srbije. Ima ključnu ulogu u odvijanju železničkog saobraćaja na celoj mreži.

KONCEPT RAZVOJA ČVORA 

U cilju usklađenog razvoja železnice i grada usvojeni su principi razvoja čvora, kao osnova za sva tehnička i urbanistička rešenja od 1956. godine do danas:

  • osloboditi obale reka, Savski anfiteatar i Topčider od železničkih postrojenja,
  • razdvojiti putnički i teretni saobraćaj na prilazima gradu i osloboditi centralnu zonu grada od teretnog saobraćaja, što ima značajan funkcionalni, prostorni i ekološki efekat.
  • organizovati putnički saobraćaj tako da vozovi sa svih pruga prolaze kroz stanice na levoj i desnoj strani reke Save,
  • koncentrisati celokupan rad sa teretnim vozovima u jednoj ranžirnoj stanici u težištu teretnog saobraćaja na periferiji grada,
  • lokalni robni rad koncentrisati u multimodalne logističke centre.
s1

Sve projekte rekonstrukcije čvora, od prve ideje do danas, izradio je Saobraćajni institut CIP.

Beogradski železnički čvor rekonstruiše se i gradi više od 50 godina u različitim političkim, ekonomskim i tehnološko-razvojnim uslovima. To je period u kojem je Beograd bio glavni grad različitih država. Železnice Srbije su zaostajale, a evropske železnice dostizale najsavremeniji tehničko-tehnološki razvoj.Usvojeni koncept čvora realizuje se kroz dva sistema: za teretni i za putnički saobraćaj, koji predstavljaju usklađenu celinu.

Teretni sistem čvora

Osnovu teretnog sistema predstavljaju stanica Beograd Ranžirna u Makiškom polju i teretne obilazne pruge. Saobraćaj teretnih vozova odvija se obilaznim prugama po periferiji grada.

Danas se teretni saobraćaj sa svih pravaca odvija prugama i stanicama teretnog sistema čvora, osim pravca prema Banatu gde vozovi za prevoz tereta saobraćaju kroz Savski amfiteatar i oko Kalemegdana.

Za oslobađanje centralne zone grada od prevoza tereta i opasnih materija na pravcu prema Banatu mora se završiti projektovanje i izgraditi teretna obilazna pruga Beli Potok-Vinča-Pančevo, sa drumsko-železničkim mostom preko Dunava kod Vinče.

Na inicijativu Ministarstva za infrastrukturu i Grada Beograda Saobraćajni institut CIP izradio je Generalne i Idejne projekte za obilaznu prugu, obilazni autoput i most preko Dunava, a neophodno je da izradi i Glavne projekte.

s2

Putnički sistem

S obzirom da izgradnja putničkog sistema čvora nije završena, saobraćaj se danas ne odvija po zamišljenom konceptu.

Daljinski putnički saobraćaj odvija se starim sistemom čvora, tako da vozovi iz svih pravaca završavaju i započinju vožnju u postojećoj putničkoj stanici Beograd u Savskom amfiteatru

Izgrađene pruge novog putničkog sistema koriste se za saobraćaj "Beovoza".
Da bi se putnički sistem čvora stavio u funkciju potrebno je završiti projektovanje i izgradnju konceptom predviđenih stanica: Beograd Centar, TPS Zemun i TPS Kijevo.

Savremene putničke stanice u Evropi projektuju se kao mesta razmene između različitih saobraćajnih mreža integrisana u urbanističko okruženje. Stanice postaju centri za raznovrsne usluge u kome se obavlja čitav niz aktivnosti, koje prate saobraćaj ili su indirektno vezana za protok putnika. 

s3

Nove stanice se grade, često uz angažovanje privatnog kapitala, tako da pružaju široku lepezu usluga: hoteli, restorani, komercijalni i poslovni centri.

Stanica Beograd Centar predstavlja srce putničkog sistema Beogradskog železničkog čvora. Nalazi se u centralnoj zoni grada na desnoj strani reke Save, prolazna je za glavne saobraćajne pravce i dobro povezana sa gradom drumskim saobraćajnicama i metroom. Projektovana je kao savremena putnička stanica sa 10 koloseka, 6 perona i modernom staničnom zgradom u okviru saobraćajno-poslovno-komercijalnog kompleksa. Započetu izgradnju treba nastaviti i izraditi neophodnu tehničku dokumentaciju.

Tehnička putnička stanica Zemun je početno-završna stanica za pravce sa juga i istoka. U stanici su izgrađena postrojenja za negu i održavanje elektromotornih vozova koje koristi "Beovoz". Konceptom čvora definisana su dugoročna rešenja, a u skladu sa potrebama saobraćaja treba projektovati, izgraditi i opremiti prvu fazu postrojenja za negu i održavanje putničkih vozova.

Izgradnja tehničke putničke stanice Kijevo, sa veznim prugama, zahteva značajne rekonstrukcije magistrale u Topčiderskoj dolini. 

Robno transportni centar Makiš

Savremeni Robno transportni centar sa robnom stanicom, kontejnerskim terminalom i javnim skladištima planiran je na slobodnom prostoru uz stanicu Beograd Ranžirna u Makišu. Dobro je povezan prugama iz svih pravaca i lako dostupan drumskim vozilima iz grada i sa autoputske obilaznice.
Za realizaciju ovih postrojenja, potrebno je pripremiti urbanističku i tehničku dokumentaciju. 

Savski amfiteatar

Prostor Savskog amfiteatra danas je popunjen železničkim postrojenjima različite namene.

Izgradnjom putničke stanice Beograd Centar, tehničkih stanica u Zemunu i Kijevu, Robno transportnog centra u Makišu i obilazne pruge Beli Potok-Vinča-Pančevo, teretni sistem i novi putnički sistem stavljaju se u funkciju po konceptu čvora.

ime se stvaraju uslovi da se kompleks Savskog amfiteatra, koji ima površinu od oko 80 hektara, urbanizuje atraktivnim gradskim sadržajima povezanim gradskom železnicom, uz višemilionsku finansijsku korist za Grad Beograd i Republiku Srbiju.

sss4

Na kraju treba istaći:

Planiranim radovima, razvoj čvora nije u potpunosti završen. Potrebno je izgraditi stanične zgrade u stanicama Novi Beograd, Zemun i Rakovica, završiti neophodne rekonstrukcije i dogradnje kolosečnih kapaciteta i druge radove koji obezbeđuju uslove za savremeno funkcionisanje čvora u velikom gradu.

Postojeće pruge starog čvora u Topčiderskoj dolini, Savskom amfiteatru i oko Kalemegdana treba modernizovati sa sistemom stajališta kao deo prigradsko-gradskog sistema Beovoza, koji treba širiti prema prigradskim naseljima i aerodromu.

embed video

 

povratak