štampaj štampaj

Pošalji prijatelju

Glavni projekat i realizacija objekta tornja na Avali, parternog uređenja i objekta ispod pristupnog platoa

Godina realizacije: avgust - decembar 2005

Projekat novog tornja izrađen je u Saobraćajnom institutu CIP u periodu avgust-decembar 2005. godine.

4

PROŠLOST

Smešten u okruženju zaštićenog prirodnog dobra najsevernije šumadijske planine, na koti 439 m, telekomunikacioni i turistički objekat AVALSKOG TORNJA godinama je predstavljao jedinstveno građevinsko čudo arhitekata Uglješe Bogunovića, Slobodana Janjića i konstruktora akademika Milana Krstića. 

Proglašen najlepšim tornjem na svetu prema Asocijaciji tornjeva u Parizu, bio je jedina građevina ovog tipa koja je za presek imala ravnostrani trougao. Stručnjaci su se godinama divili vrednosti kocepta i konstrukcije, lepoti kompozicije, osećanju novog, smelog, jakog, a brojni posetioci pogledu koji se otvarao sa vidikovca ka prostranstvima panonske ravnice i talasastim pobrđima Šumadije.

U najvišu strukturu na Balkanu do 1999. godine, građenu od 1961-1965, na tlu ispod koga su se nalazili spletovi podzemnih hodnika i napuštena rudarska okna stara 2000 godina, ugrađeno je više od 4000 tona armiranog betona. Vrhunac posla predstavljalo je postavljanje preko 60 m visoke antene teške oko 25 tona. Ovaj UKT i RTV toranj omogućavao je emitovanje radio programa na ultrakratkim talasima i televizijskog programa koji se kod nas pojavljuje krajem pedesetih godina. 

Istovremeno toranj je služio kao ozbiljno, veliko telekomunikaciono čvorište prema Grčkoj, Bugarskoj, mađarskoj i drugim republikama bivše Jugoslavije.

Hvaljen i osporavan u svom životnom veku od preko 40 godina, Avalski TV toranj srušen je u Nato bombardovanju 1999. godine.

REALIZACIJA PROJEKTA - SADAŠNJOST

videoMali

Akciju obnove Avaslkog tornja pokrenuli su Udruženje novinara Srbije i Radio televizija Srbije. Ovu akciju podržala je Vlada Srbije, tako da su prvi radovi na lokaciji srušenog tornja počeli u maju 2005. godine. 

Hiljade tona betona i ostataka gvožđa raščišćavane su tokom proleća 2005. godine. Nakon raščišćavanja izvršena su geodetska snimanja i merenja, inženjersko-geološka, geotehnička i geomehanička istraživanja i ispitivanja, predviđene mere konsolidacije terena u zoni fundiranja i dati uslovi za fundiranje u zoni temelja novog Tornja. 

Više od 50 stručnjaka iz različitih oblasti učestvovalo je u realizaciji glavnog projekta obnove Tornja. Izvođenje radova, prema projektnoj dokumentaciji koju je izradio Saobraćajni institut CIP, povereno je preduzeću "Ratko Mitrović - Dedinje" početkom 2007. godine. Zahtev investitora bio je da se u potpunosti zadrži prethodni vizuelni identitet Tornja, što je značilo zadržavanje svih dimenzija prethodnog objekta. 

Objekat tornja sastoji se od betonskog dela konstrukcije Tornja visine 136.65 metara i čeličnog dela konstrukcije Tornja visine 67.85 metara.

Betonski deo sastojao se od nogu Tornja, stabla Tornja i sedmospratne gondole na vrhu. Noge Tornja bile su ukopane 1,4 m, oslonjene na stenu odnosno betonski blok, međusobno povezane temeljnim gredama. Stablo Tornja je imalo za poprečni presek jednakostranični tougao. Dužina stranica iznosila je sedam metara, mereno po osovini zida, a u temenima trougla postojala su kružna ojačanja. Prilaz tornju ostvaren je preko armirano-betonske pristupne rampe-mosta dužine 60,0m i širine 4,20m.

Sedmospratna gondola na vrhu betonskog dela ima tri zatvorene i četiri otvorene etaže. 

Pored sala i terasa specijalno projektovanih za antenske, RTV i PTT uređaje , Avalski toranj na koti 119.20m ima kafe bar, a na 122.60m terasu- vidikovac do kojih posetioce voze dva lifta za nepun minut (oko 40 sekundi).U slučaju požara, vreme evakuacije iz objekta biće oko devet minuta, a kontrola ulaza obezbeđuje uvid u tačan broj posetilaca u tornju, visokom nešto više od 204 m, projektovanom tako da može da izdrži najače zemljotrese koji se mogu javiti na ovom područiju.

Imajući u vidu činjenicu da je prethodni Toranj projektovan 1948. godine, kao i pre donošenja Zakona o projektovanju u seizmičkim područjima, može se zaključiti koliko je to bio izazovan zadatak. 

Urađena je potpuno nova statika Tornja, izmenjen sistem i povećana dubina fundiranja, povećane su marke betona do MB 60 u pojedinim delovima konstrukcije gde su sračunata najveća naprezanja uvedeni su kablovi za prednaprezanje. 

Posebna pažnja posvećena je aspektu protivpožarne zaštite. Značajne izmene pretrpeli su i materijali korišćeni u enterijeru Tornja. Predviđeno je da se ugrade nesagorivi materijali, odnosno materijali prilikom čijeg sagorevanja se ne oslobađaju otrovne materije.

• Urađen je projekat natpritiska liftovskog okna.

• Stablo Tornja podeljeno je na četiri protivpožarna sektora.

• Za gašenje eventualnog požara u prostoru restorana predviđen je sistem vodene magle. 

U konstrukciji Tornja urađen je i specijalni sistem monitoringa konstrukcije. Rezultati dobijeni ovim merenjima koristiće se kao u naučno istraživačke svrhe, tako i za procenu podobnosti korišćenja objekta pri ekstremnim vremenskim uslovima. 

Objekat ispod pristupnog platoa, koristeći denivelaciju terena na kome se plato-postament Tornja trougaonog oblika nalazi, formiran je kao novi korisni prostor, neto površne oko 930m2, predviđen za smeštaj pratećih sadržaja namenjenih posetiocima (trgovina, ugostiteljstvo, turizam), koji će, razradom programa turističko-rekreativnog razvoja rezervata Avale, biti konačno precizirani kao korisničke potrebe.

Parterno uređenje, na nivou Kompleksa, njegovih funcionalnih delova i poje-dinačnih objekata, obuhvata: slobodne površine, arhitektonsko-građevinske elemente i urbanu opremu kao i tehnička razrešenja infrastrukture, oblikovno i ambijentalno usklađene sa izgrađenim objektima i prirodnim okruženjem.

Stručni nadzor tokom izvođenja radova na izgradnji kompleksa Avalskog tornja vršili su stručnjaci Saobraćajnog instituta "CIP".
Radovi na izgradnji Avalskog tornja završeni su u oktobru 2009. godine.

povratak